Pčele radilice

Pčele radilice su polno nerazvijene ženke. One su najbrojniji članovi pčelinje zajednice, pa ih u vreme njene najjače razvijenosti ima oko 50.000 do 80.000.

Pčele radilice vrše sve poslove, koji su veoma raznoliki. U pčelinjoj zajednici postoji skladna podela rada prema starosti pčela. S obzirom na prilike i spoljašnje uticaje mogu pojedini radovi biti pomereni nešto napred ili nazad, a pčele mogu vršiti istovremeno i više obaveza u društvu. Pčele jedne zajednice možemo podeliti u dve grupe. Jednu skupinu čine mlađe pčele (prosečno starosti do 3 nedelje), koje obavljaju radove u košnici (kućne pčele), i čine oko dve trećine broja svih radilica. U drugu, manju skupinu, idu starije pčele koje vrše poslove izvan košnice (letačice, skupljačice). Za vreme jake nektarne paše broj skupljačica povećava se na teret kućnih pčela.

Od momenta kad matica položi jaje do izlaska radilice iz ćelije saća treba da prođe 21 dan.

Mlada radilica, koja se potpuno razvila u svojoj ćeliji progrize poklopac, skida s njega pojedine deliće i izlazi iz ćelije. Period od jajeta do izlaska iz ćelije kod radilice iznosi 21 dan. Pri tom joj pomažu i starije pčele. Mlada radilica je vrlo dlakava i zbog toga svjetlije boje. Ona je slaba, polako se kreće i ne može da leti. Prvi jposao koji mlada radilica obavlja je čišćenje ćelija saća. Taj posao obavljaju mlade pčele čistačice u starosti od 3, do 5. dana. Jedan deo tih mladih pčela sedi mirno na saću i time greje leglo. Pčele u starosti od 5 do 12 dana hrane larve (pčele hraniteljice). U prvom delu toga razdoblja (u starosti od 5 do 8 dana) radilice hrane polenom i medom starije larve. U tom razdoblju mlade radilice hrane se većim količinama polena, pa se u njima razviju mlečne žlezde. Te radilice hrane  mlade larve matičnim mlečom. Taj posao vrše obično 8. do 12. dana života, a izuzetno i nekoliko dana duže. Poslije toga vremena mlečna žlezda prestaje izlučivati mleč. U naročitim prilikama, ako se prekida rad mladih pčela u dobu kada se njihove mlečne žlezde nalaze u funkciji, ostaju te žlezde i dalje razvijene, pa u tim slučajevima mogu i starije pčele izlučivati mleč (npr. posle rojenja, posle zime ).

Za sve vreme dok pčele hrane larve mlečom one uzimaju velike količine polena koji sadrži visoko vredne hranjive sastojike: belančevine, ugljene hidrate, masti i vitamine. Stoga je za pravilan razvoj larvi, a time i pčelinje zajednice u celini, potrebna dobra polenska paša, što je od posebnog značaja u ranom proleću. Među pčele te starosti idu i takozvane pčele pratiioci (njih oko 12), koje neprestano okružuju maticu i dodaju joj mleč iz usta u usta. Pri kraju tog životnog razdoblja počinju pojedine radilice već izletati ispred košnice radi upoznavanja okoline.

Posle 12. dana života kod radilica se počinju naglo razvijati voštane žlezde koje ostaju razvijene prosečno do 18. dana. U tom životnom razdoblju radilice obiilato izlučuju vosak i marljivo grade saće. U izuzetnim prilikama mogu radilice izlučivati vosak i graditi saće i u kasnijem uzrastu i to naročito kad zbog prekida rada još nisu imale prilike da izlučuju vosak.

Mlade pčele mogu u dobu kad izlučuju mleč i vosak čistiti košnicu i spremati rezervnu hranu. Mlade radilice savesno čiste košnicu od svih otpadaka i izbacuju ih kroz leto ili odnose dalje od košnice. Radilice te starosti dočekuju u košnici skupljačice koje donose nektar i primaju ga od njih s rilice na rilicu prenose u svom mednom mehuru u ćelije saća. Mladi (nezreli) med u saću one prenose iz jedne ćelije u drugu, dodaju mu pri tome sekrete svojih žlezda i tako pomažu dozrevanju meda. Mlade kućne pčele učestvuju i u spremanju polena.

Pčele skupljačice, koje donose polen, ostružu svoje zadnje nožice na ivicama ćelija saća gde ostaju naslage polena Kasnije taj polen navlaže medom i verovatno ga radom svojih čeljusti gnječe i glavom utiskuju u ćeliju saća koju ispune do tri četvrtine njene visine. Površinu polena prevuku tankim slojem meda. Takav kompresovani polen u ćeliji dobro je konzerviran i može duže vreme stajati a da se ne kvari.

Oko 18. do 21. dana života radilice vrše stražarsku službu na letu. Te pčele stražarice smeštene su oko leta i paze ko ulazi u košnicu. One navaljuju na druge insekte koji bi želeli ući (npr. na ose, leptira mrtvačku glavu). Napadaju i na čoveka kad se previše približi letu. Stražarice mirno propuštaju u košnicu pčele drugih košnica kad se one vraćaju s paše natovarene hranom i grreškom uđu u tuđu košnicu. Međutim, veoma oštro napadaju na pčele drugih košnica kad ove žele ući s namerom da kradu med. To se češće događa krajaem leta kad ponestane paše, pa pčele jačih zajednica navaljuju na slabije. Takve pčele kradljivice veoma su uporne i danima navaljuju na druge košnice. Pred njihovim letom razvija se tada velika borba u kojoj pogine velik broj pčela. To je takozvana grabež.

Pri kraju toga prvog perioda života mlade kućne pčele izlaze sve češće iz košnice i vrše kratke orijentacione letove, da bi upoznale okolinu, Navedene etape rada kućnih pčela nisu strogo vezane na pomenute rokove, već pojedina vrsta rada postepeno prelazi jedna u drugu, a prema potrebi mogu se pojedini rokovi rada skratiti ili produlžiti.

‍