O maticama
"There can be only one ... or sometimes two."
Da li ste se ikada zapitali kakvu ulogu matica zaista igra u košnici?
Ona svakako igra vitalnu ulogu, ali koja je zapravo ta uloga?
Pogledajmo život jedne matice,od početka njenog života do samog kraja.
Iako u većem delu godine, prilikom obavljanja pčelarskih radova, nema potreba za traženjem matice medju hiljadama pčela, desi se ponekad da "naletiš" na nju potpuno neplanski. Meni lično je taj momenat uvek uzbudljiv i stvara pozitivnu atmosferu jer prisustvo matice u zajednici najčešće znači da je sve u redu i da je to jedna zdrava pčelinja zajednica.
Matica je, naravno, ključna za sve što se dešava unutar pčelinje zajednice. Uz neke izuzetke, ona je jedina matica u koloniji medonosnih pčela koja može imati 60.000 ili više jedinki.
Većina drugih pčela radi na tome da podrži njenu produktivnost polaganja jaja. Iako veliki deo njihovog posla nije direktno vezan za polaganje jaja, sve to doprinosi tekućem opstanku društva. Na primer,pčele radilice će obezbediti ogromne zalihe meda tokom proleća i leta. Ove rezerve podržavaju opstanak društva tokom zime, nakon čega će matica ponovo početi da leže.
Da li matica kontroliše zajednicu ?
Pčelaru je važno da razumeti ulogu matice i njenu interakciju sa radilicama i trutovima. Ovo će pomoći da procenjuje zdravlje kolonije i rešavaju problemi kada se pojave.
Uprkos tome što je pčelarstvo stari zanat sa dugogodišnjom tradicijom, naučnici i dalje pokušavaju da razumeju fine detalje iz života matice, pa pčelarstvo nikada nijed osadno!
Matica je veom usmerena i ustrojena u svemu što radi, od leta za parenje do redovnog,doslednog polaganju jaja. S obzirom na njenu centralnu ulogu, pa čak i njeno ime, razumljivo je da laik pretpostavlja da je matica neka vrsta donosioca odluka. Ovo uopšte nije slučaj.
Ona je miss košnice, zbog svojih sposobnosti polaganja jaja, ali je kontrola u rukama pčela radilica. Pčele radilice imaju mogućnost da podignu novu maticu – ili ubiju postojeću – kad god požele. Matica kontroliše samo polaganje jaja i kada će položiti, iako je njena upotreba feromona ključni signal za društvo.
Od jaja do polaganja jaja
“Zvončići” ( ima oblik zvona, otuda naziv ) su ćelije na saću u kojima bi trebalo da se položi jaje iz kojeg će se razviti buduća matica. Pčelar itreba da bude oprezan kad uoči zvončiće, jer šalju važnu poruku, signalizirajući moguće rojenje pčela. Ako vidite zvončiće sa jajetom, belom tečnošću i gde je češalj izvučen i formira matičnu ćeliju, onda treba da obratite pažnju. Ovo je znak potencijalnog rojenja.
Pčele će početi da izvlače saće do oko 25 milimetara dužine, kako bi larvi dale prostorza rast. Ćelija će biti prekrivena slojem voska oko 9. dana i biće potrebno oko 16 dana da se matica izleže.
Radilice će je hraniti matičnim mlečom i nakon tri dana ( koliko primaju larve radnilica i trutova). Matica je jedina pčelinja kasta koja je hranjena ovom supstancom tokom svoje faze larve.
Posle 16 dana, matica će početi da žvaće izlaz matičnjaka, progrizajući voštani poklopac. Radilice joj pomažu da izlađe.
Anatomija, uključujući žaoku za višekratnu upotrebu!
Matica je najveća pčela u društvu. Njena krila idu samo do polovine njenog stomaka, dok druge pčele imaju krila koja potpuno pokrivaju stomak.
Matica je velika oko 20 mm. Njene najvažnije anatomske karakteristike su njeni ženski reproduktivni organi. Ovde ona skladišti spermu koju prikupi tokom svojih letova parenja. Ona će ovu spermu koristiti do kraja života za polaganje oplođenih jaja iz kojih nastaju pčele radilice.
Matica ima žaoku, ubada ali žaoka matice je veoma glatka u poređenju sa bodljikavom žaokom pčele radilice. Za razliku od radilice, ona može da ubode više puta i preživi. Njen žalac se takođe koristi tokom procesa polaganja jaja, pozicioniranja jaja i borbe protiv drugih matica. Međutim, matice su uglavnom poslušne i retko ubodu pčelare.
Odluka o rojenju
Kada u košnici nastane gužva, kolonija može odlučiti da se roji. Proces rojenja je u suštini sledeći:
Matica će nastaviti da polaže jaja, kao i obično, ali će radnici praviti pomenute zvončiće spremne za proizvodnju novih matica
Radilice će prestati da hrane maticu kako bi je olakšali za njen predstojeći let.
Zajedno sa otprilike polovinom zajednice, ona će krenuti iz košnice, zajedno formirajući roj, na privremenu lokaciju dok traže novi dom. U košnici ostaje mlada matica i zajednica tako nastavlja egzistenciju.
Vredi napomenuti važan aspekt ovog procesa. Kolonija odlučuje kada će pripremiti novu maticu i kolonija prestaje da hrani postojeću maticu, kako bi ona mogla da leti. U suštini, kolonija kao celina –sastavljena prvenstveno od pčela radilica– odlučuje kada će se rojiti i o sudbini matice.
Smrt sestrama
Da, znam, zvuči kao rečenica iz Game of thrones ili neke serije sa sličnom tematikom. Ipak, pošto može biti samo jedna matica u društvu a ima puno matičnjaka i time potencijalnih matica, borba za presto je surova.
Nakon što roj sa starom maticom ode, prva matica koja se izleže napraviće izbor. Ona može ostati u košnici i postati nova matica ili može uzeti neke od pčela sa sobom i da ode. Ostanak u košnici je češća odluka, u kom slučaju njen prvi zadatak je eliminacija konkurencije.
Traži matičnjake u kojima su sestrinske matice koje tek treba da se rode. Ona će koristiti svoju žaoku da ih ubije u njihovim ćelijama, čime će osigurati da je jedina matica u zajednici. Da bi implantirala svoj smrtonosni žalac, matica će morati da prožvače voštani poklopac na ćeliji svoje sestre, a pčele radilice će joj pomoći u tome, spremne za ubistvo!
Parenje matice
Matica će krenuti na letove parenja ubrzo nakon rođenja, nakon 5 dana.Ona će privući trutove i pariti se sa otprilike 10-20 različitih trutova. Trut koji se pari sa maticom će umreti tokom procesa jer će njegov "organ" biti istrgnut iz njegovog tela tokom procesa parenja. Verujem da je jurenje za maticom privlačno ali skupo košta. Generalno, život trutova u zajednici i nije baš tako sjajan kako većina misli. Ali o tome u drugom tekstu. Po povratku u košniciu matica će započeti svoj život polažući oko 2.000 jaja dnevno. Iz oplođenih jaja nastaju pčele radilicei lz neoplođenih jaja nastajui trutovi.
DNK matice ima 32 hromozoma, kao što je slučaj sa svim ženskim pčelama. Ženke dobijaju 16 hromozoma od matice od koje su rođene i 16 od truta koji je obezbedio spermu. Matica se pari sa mnogo trutova tako da može biti sigurna u genetsku raznolikost u koloniji.
Interakcija u košnici
Matica luči feromon. Ovaj miris šalje poruku radilicama o njenom zdravlju i produktivnosti. Kada pčele više ne mogu da namirišu feromon u dovoljnoj koncentraciji „po pčeli“, znaju da je vreme da se podigne nova matica, jer ima previše pčela zajednu maticu.
Pčele radilica se brinu o matici, hrane je i neguju. Matica u velikoj meri zavisi od ostatka kolonije, jer ne može ni da svari svoju hranu. Radilica to moraju da svare umesto nje, a zatim da je hrane. Za njom čiste i njen otpad.
Kraj.
Daleko od toga da je ovaj tekst iscrpeo sve što se može pisati o matici. Ovo je samo najosnovnije. Više možete pronaći u dodatnim postovima.
%20-%20Copy.png){kind=icon}