Krle se pita - da li je med posna hrana ?
Nedavno sam čuo da je prvi album ex YU benda Idoli "Odbrana i poslednji dani" proglašen za najbolji rok album 20. veka na prostoru tadašnje Jugoslavije.
Jugoslavija, rađali smo se i odrastali u njoj, a kao da je deo nekog prošlog života. Hm...
Da, Nebojša Krstić - Krle, bio je član tog benda. Perifernim vidom sam ga uočio i kao politički aktivnog, ako se ne varam. Uglavno, tu je, u javnim okvirima.
Objavi Krle na Twiteru pre nekoliko godina sledeći post ( post kao konentar, ne post kao post ):
Sad, pošto su meni i med i post u zoni interesovanja, neki bi rekli interesovanja po službenoj dužnosti, rešio sam da jubilarni 20. blog post ( opet post ?) posvetim ovoj temi.
Dopunski razlog je i taj što nam je, evo juče, počeo najvažniji, najstariji, najduži, najstrožiji, najsve post u toku godine - vaskršnji post.
Suština hrišćanskog posta
Na gornje pitanje se može jasno odgovoriti tek kada pokušamo da razumemo suštinu one crkvene prakse koju nazivamo postom.
Još uvek većina ljudi ( iako se to menja ) post vezuje gotovo isključivo za hranu tj. promenu u režimu ishrane. Te se posnom hranom smatraju voće, povrće, žitarice, biljna hrana, dok se nedozvoljenom hranom smatraju namirnice životinjskog porekla.
Nije tako jednostavno.
Prvo, kriterijum da li je nešto posna, dozvoljena hrana ili ne, nije u tome da li je životinjskog porekla ili ne.
A šta je kriterijum ?
Moramo dublje u istoriju.
Post je od najranijih vremena imao za cilj uzdržanje od hrane ali je motiv uzdržanja bitan, jer on može biti različit. Rani hrišćani su post doživljavali kao priliku da pokažu ljubav i milost prema bližnjima. Ljudi su se uzdržavali od hrane potpuno, ili su jeli jeftinu i lako dostunu hranu, praktično ono što su imali, da bi na taj način odvajajući od sebe novac, mogli da pomognu onima koji su bili siromašni, gladni i ugroženi u tom smislu. Znači, postili su radi drugog . Post je imao ovu dimenziju koja je zanemarena u današnje vreme.
Nije akcenat bio na vrsti hrane, Nije ni danas. Ali neki ljudi od hrane prave zakone. Pa ispada da je najveći problem u životu da li u nekom proizvodu postoji jaje u minimalnim procentima ili mleko u tragovima.
Ovo je nebitno.
Kao što sam napisao, ljudi su jeli šta im je bilo jeftino i čega su imali na dohvat ruke. Na Mediteranu je to bila riba, morski plodovi, neka vrsta voća i povrća, i to su jeli u postu. Neki su jeli vekovima jaja i piletinu u toku posta, držeći se pomenutih kriterijuma.
Nama su pravila posta stigla iz ovih mediteranskih krajeva. Zbog toga dolazimo u čudnu situaciju da npr. kupujemo ribu u toku posta koja je nama skupa, jer pokušavamo da bez resuđivanja uradimo copy/paste na svoju situaciju.
Ili odeš da "postiš" u skup restoran jedući hobotnicu, dok neki radnik na skeli jede jednu paštetu dnevno kako bi deci obezbedio novac za školovanje, ili ušteđenim novcem pomogao nekom bolesnom detetu. Parafrazitrao sam primer jednog našeg teologa.
Da skratim, fokus u postu nije na spoljašnjim stvarima - vrsti hrane, nego na veri, motivu da u svoj post ukljućiš bližnje, da detektuješ kome se može pomoći.
To savetujem i učenicima. Post je i da se odrekneš užine danas da bi novac odvojio da kupiš hranu onom koji nema. Post je isvesno zlaženje iz zone komfora sopstvenog egoizma, radi drugog, radi Boga ,a na kraju i radi sebe. Jer sve to konačno i tebi donosi životnu radost.
Dakle, cepidlačiti oko toga da li je pčeka u procesu nastanka meda udenula nešto od svojim nečisth životinjskih sastojaka je besmisleno.
Ili, da odem još dalje, "pravila" posta zavise od čovekovog ličnog odnosa sa Bogom. Tako neko neće sebi dozvoliti jednu stvar u postu, dok drugi hoće, i ni jedan ne greši. Jer mnogo zavisi od konkretne situacije i čovekove upotrebe sopstvene bogomdane slobode na zdrav način.
Ali kako bi i oni koji još uvek mere procente bili mirni , neka znaju da pčele skupljaju nektar i polen sa cveća. Kad ga unesu u medni želudac dodaju samo fermente, jednu vrstu prirodnog kvasca, koji pomaže da se složeni šećer saharoza razloži u fruktozu i glukozu. Nema tu dodavanja bilo čega drugog, posebno ne nečega što je životinjskog porekla, tako da je med apsolutno posna namirnica u onom opšteprihvaćenom smislu.
Za one koji se više uzdržavaju od hrane, med je odličan jer se sa malom količinom mogu obezbediti dosta energije.
Na kraju, uz med ili bez njega, post je kao dobar trening koji treba da pomogne čoveku da se sabere, da se fokusira, da strasti usmeri na nešto dobro i da dođe do cilja, a cilj je Hristos.
P.S. Pitaju me ljudi zašto ovde pišem latinicom, jer uvek pišem samo ćirilicom. Stvar je čisto tehničke prirode. Kad sam počeo da radim ovaj sajt, koji mi je inače bio prvi.,a pravljenje sajta za sopstvenu delatnost je uvek lepa šansa za vežbu plus to uradiš i za posao dobru stvar, nisam hteo da rizikujem sa ćirilčnim fontom. Iz tehničkih razloga. Samo zbog toga. Kad budem imao vremena dodaću ćiriličnu verziju sajta.
Veliki pozdrav za one ( ako ih ima ?) koji ovo čitaju. 😉
%20-%20Copy.png){kind=icon}