Krem med

Pored uobičajenih stanja, tečnog i kristalisanog, postoji i med u kremastom obliku koji ipak traži određeni trud da bi se do takvog meda došlo, ali vredi. Subjektivno, ovo je najlepši med koji sam probao.

Godine 2020. posle vrcanja suncokretovog meda primetio sam nešto neobično sa čim se ja do tada nisam sreo. Primetio sam da je, nakon pretakanja meda u tegle, u nekim teglama med posle kristalizacije dobio neobičnu puterastu teksturu, bio je bleđi, nekako mek i čak lepšeg ukusa.

Svi koji su kupovali med te godine primetili su slično i insistirali prilikom kupovine da dobiju baš takav med opet.

To mi se od tada nije ponovilo. Mnogo puta sam pokušao da vratim film unazad i da shvatim šta se sa tim medom desilo. Šta sam drugačije radio ? U čemu je razlika ? Nisam našao ništa specifično.

Onda sam sasvim slučajno na internetu pronašao trag. Našao sam tekst o kremastom medu i tek tad asam uspeo da rešim misteriju koja me je dugo mučila. Shvatio sam kako je došlo do neobične kremaste kristalizacije.

Video sam da mogu svaki put da proizvedem takav med, koji je potpuno isti po svim osobinama kao i redovan med, jedino ima tu ( po meni ) prednost kremaste teksture.

‍

Metode za proizvodnju kremastog meda postoje od 1935. godine.

Za razliku od prvih pokušaja pravljenja kremastog meda koji su uključivali povišene temperature, aktuelni proces pravljenja ovakvog meda samo traži vreme i trud.

Prosto rečeno, smisao je da se kristalizacija meda, koja je potpuno prirodni proces koji garantuje kvalitet i potpunu originalnost meda, iskontroliše na taj način što se veći kristali meda, koji bi se formirali prirodnom kristalizacijom, razbiju na jako sitne , neprimetne kristale, tako da se dobije meka, glatka forma jako pogodna za svaku upotrebu. Zapravo, kremasto stanje je medjustanje izmedju tečnog i kristalisanog meda.

U Medenoj zoni kremasti med je uvek u ponudi